Početkom aprila 2024. godine Sidnejska kompanija igre ponovo stiže na najveće evropske scene. U okviru turneje koja donosi najnovije delo čuvenog koreografa Rafaela Bonačele, trupa će nastupiti na 21. Beogradskom festivalu igre u beogradskom Narodnom pozorištu.
Od nežnosti do nemira, „ab [intra]“ putuje kroz intenzitet ljudskog postojanja, istražujući iskonske instinkte, ljudske impulse i visceralne odgovore. Muzika spaja raskošni koncert za violončelo sa ambijentalnom elektronikom, dok igrači kreiraju vizuelno zadivljujući eterični svet. Kritika je složna da je u pitanju „žestoko telesan i iskren komad čije slike i energija ostaju sa svakim gledaocem dugo nakon napuštanja pozorišta“.
Ove godine će biti tačno šest godina od kada je vaša kompanija prvi put stigla u Srbiju da bi nastupala na Beogradskom festivalu igre… Kako pamtite Beograd i našu publiku?
Ne mogu da verujem da je već prošlo šest godina od kad smo poslednji put nastupali na Beogradskom festivalu igre! Sećam se da je publika bila neverovatno otvorena i da smo ispraćeni ovacijama iz prepunog Sava Centra.
Koji komad ste tada izvodili u Sava centru?
Davne 2018. godine smo nastupali sa uzbudljivim triptihom koji su činili moj komad „Lux Tenebris“, „Pun mesec“ tajvanskog koreografa Čeng Cung Lunga i komad „Gnu“ Gabrijele Nenkajvel. Bio je to prvi nastup Sidnejske kompanije igre u Srbiji i čitavom regionu, a otkrivanje nove publike je uvek uzbudljivo iskustvo za koreografe i trupu.
A kako biste opisali svoj najnoviji komad, koji ćete predstaviti na sledećem, 21. Beogradskom festivalu igre?
Ovog puta donosimo moj rad „ab(intra)“ na Beogradski festival igre. Naziv komada na latinskom opisuje delo koje je veoma lično i koje istražuje naše iskonske instinkte, naše impulse i unutrašnje odgovore. To je žestoko fizičko i emocionalno delo sa moćnom originalnom partiturom Nika Velsa koje spaja zvuk violončela sa ambijentalnom elektronikom. Još tokom ranog kreativnog procesa za ovaj komad, preuzeo sam neke nove umetničke rizike. Krajnji rezultat toga me i dalje pokreće, jer me povezuje sa publikom na duboko ličnom nivou, što je na kraju dana i moj cilj kao koreografa i umetnika. Posebnu čast sam doživeo kada je duet iz predstave „ab(intra)“ izveden u okviru Gala koncerta povodom 350 godina Baleta pariske Opere, i to uz dela Džordža Balanšina, Serža Lifara, Vilijama Forsajta i Bena Stivensona. Ujedno je to bio prvi put da se delo jedne australijske trupe izvodi u Palati Garnije. Delo je od tada imalo veliku turneju po Francuskoj, uključujući dvonedeljne uzastopne nastupe u Teatru Šajo, kao i turneju po Španiji, Poljskoj, Finskoj, Austriji i Italiji. Reakcije su do sada bile izvanredne, pa se radujem što ću uskoro podeliti ovo delo sa srpskom publikom.
Recite nam više o Sidnejskoj kompaniji igre. Šta se sve desilo od kad smo poslednji put videli vaše igrače?
Mnogo toga se dogodilo za Sidnejsku kompaniju igre tokom sedam godina od kad smo poslednji put nastupili u Beogradu. Trupa je proslavila svoj pedeseti rođendan 2019. godine, sa programom koji je imao za cilj da prikaže kumulativne napore umetnika koji su doprineli njenom rastu i razvoju, ujedno čineći da se savremena igra promoviše i definiše u Australiji, ali i u svetu. Dobili smo prelep prostor, naši baletski studiji u sidnejskoj luci su preuređeni tako da mogu očarati svakoga. Takođe smo bili fokusirani na angažovanje i pružanje podrške domaćim talentima, jer je od vitalnog značaja da se mladi umetnici predstave, a tu ne mislim samo na igrače i koreografe. Naravno, pored onoga što sami stvaramo, veoma pažljivo biramo neke od najuzbudljivijih koreografa iz celog sveta, kako bi radili sa našom trupom u Sidneju.
Uprkos tome da je Sidnej daleko, vaša trupa često putuje. Da li je teško ostvariti turneje po Evropi ili Americi?
Dugo planiranje i vrhunsku organizaciju podrazumeva svako pomeranje Sidnejske kompanije igre na nacionalnom i međunarodnom nivou. Na turneju ide ukupno 31 osoba, a nastupamo na raznim scenama, od najmanjih gradova u Australiji, do velikih pozorišta u evropskim metropolama. Najveće zadovoljstvo za jednog umetnika je mogućnost da doživi izvođenja svojih radova širom sveta, da se povezuje sa različitom publikom i da čuje snažne aplauze.
A kakve veštine danas treba da ima jedan igrač? Tehnika je toliko unapređena, i očigledno su vaši komadi tehnički veoma zahtevni, ali koji su to drugi kvaliteti koje tražite kao koreograf?
Igrači su ključ uspeha Sidnejske kompanije igre. Volim igrače otvorenog uma i inteligentnih tela. To su visoko obučeni pojedinci sa istinskim poznavanjem savremenih i klasičnih tehnika. Tražim igrače koji imaju ličnost, koji razmišljaju svojom glavom, koji vole da se uključe u kreativni proces kako bi mogao da postoji dijalog, donoseći još više mogućnosti za promene i otkrića.
Srećan sam što imam tim od 20 neverovatno talentovanih i posvećenih igrača koji su u stanju da prihvate i otelotvore različite stilove i uticaje sa zapanjujućim nivoom discipline, upornosti i gracioznosti. Ovo je omogućilo izvođenje nekih od ključnih dela koja smo predstavili poslednjih godina, od mojih komada do radova Vilijama Forsajta, Jakopa Godanija, Aleksandra Ekmana…
Da li su festivali važni?
Festivali su najvažnija platforma za susrete sa različitim trupama iz celog sveta. To je najbolja prilika da se iskusi širina i raznolikost koju nudi savremena igra.
Kako Vlada u Australiji podržava igru i scenske umetnosti? Sidnejska kompanija igre je jedna od najvećih kompanija igre, sigurno… kako funkcioniše i (kad smo već kod umetničkih veština) koje veštine su potrebne da bi se danas vodila jedna velika kompanija igre?
Finansiranje australijske Vlade ostvaruje se u trogodišnjem ciklusu. Kompanija ima ključne indikatore učinka koje treba da ispuni, kao što su ciljevi, strategije i godišnje evaluacije. Od nas se očekuje da radimo odgovorno i isporučimo zadate, odnosno najviše standarde rada za sredstva koja primamo. Jednostavno, ne postoji prostor za grešku. Pred nama je takođe obaveza da proširimo svoje domete i uključimo mlade ljude u svoj rad i društvene aktivnosti. Dobijamo neverovatnu podršku od donatora i mecena koji jednostavno vole Sidnejsku kompaniju igre, i zauvek smo zahvalni na njihovoj posvećenosti i strasti prema umetničkoj igri.
Beogradski festival igre
Foto: Pedro Greig
Više tekstova iz broja 76 – februar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
