Svako od nas se u životu susreće sa određenim teškoćama i preprekama koje ponekad ne može sam da savlada. Zato je važno da znamo da na tom putu nismo sami i da postoje osobe koje su se školovale, koje su stručne i koje su rešile da posvete svoj život tome da nam pomognu u takvim situacijama. Zbog toga sam za ovaj broj poželeo da uradim intervju sa osobom koja je zauzela upravo tu ulogu u mom životu, a to je moj psihoterapeut, Sara Knežević.
Kada si odlučila da želiš da se baviš psihoterapijom?
Tu kod mene nije bilo nikakvih nedoumica. Još kada sam upisivala psihologiju, znala sam da će psihoterapija biti moj definitivni izbor. A ljubav prema psihologiji se rodila još u detinjstvu.
Zašto baš psihoterapija?
Zato što je psihoterapija, za razliku od psihologije, koja kao naučna disciplina gleda da statistički i naučno dokazuje određene pojave koje se dešavaju u društvu, malo više individualistička. To znači da svaku osobu posmatra kao individuu za sebe i to je nešto što je mene lično najviše privuklo, zato što ja negde duboko verujem da, koliko god da imamo neke slične stavove, iskustva ili životne priče, svako od nas nosi svoj lični pečat i neku autentičnost o kojoj svi danas pričaju. A ja verujem da svaka autentičnost zaslužuje ogromnu pažnju, poštovanje i individualan pristup, da bi se toj autentičnosti na taj način odala i neka vrsta počasti, jer je danas baš hrabro biti autentičan i biti ono što jesi.
Zbog čega si odlučila da postaneš LGBT terapeut?
Ja nisam LGBT terapeut, već psihoterapeut koji u svom radu poprilično mnogo radi sa LGBT osobama. Interesantna stvar koja mene prati kroz život, još od najranijih godina jeste to da su i moj najbolji prijatelj iz osnovne škole i moj najbolji prijatelj iz srednje škole i moj najbolji prijatelj sa fakulteta homoseksualne orijentacije. Naravno, oni mi nisu najbolji prijatelji zbog svoje orijentacije, već zbog toga kakvi su ljudi. A moje prvo iskustvo sa psihoterapijom je bilo onda kada sam ja od nekih drugih ljudi saznala da je moj najbolji prijatelj iz srednje škole gej. Psihoterapija je tu bila podržavajuća za mene. Ja sam tada prolazila kroz razne faze prihvatanja njegovog seksualnog identiteta, najviše zbog toga što sam to saznala od drugih, a ne od njega. Ja pre toga nisam imala nikakav stav povodom toga, ali sam se u trenutku kada mi je to bilo teško da prihvatim osećala kao da nisam pravedna što ga nisam prihvatila iz prve. Zbog toga je moje dalje interesovanje za rad sa LGBT osobama nastalo iz želje da ispravim tu nepravdu. Interesovanje se javilo i ka istraživanju, i ka podršci kako LGBT osobama, tako i njihovom okruženju. Ne znam da li će moj najbolji prijatelj ovo pročitati, ali ovim putem želim da mu se zahvalim jer me je odveo na taj put, da mu poručim da je predivan takav kakav jeste i da ga mnogo volim.
Da li postoje neke posebne edukacije da bi terapeut bio pripremljen za rad sa LGBT osobama?
Nažalost, kod nas u Srbiji i dalje jako mali broj psihoterapijskih škola (a imamo ih puno) daje pažnju toj temi. Postoje kroz edukacije neki mini kursevi. Ali ja lično smatram da to nije dovoljno. Ja sam se kroz svoj master rad bavila ovom temom, i većina literature je zapravo na engleskom, što je još jedan pokazatelj da kod nas to još uvek nije dovoljno razvijeno. Organizacija Da se zna! jednom godišnje organizuje edukacije koje su poprilično bazične, ali dosta značajne za terapeute. Oni okupljaju terapeute svih škola i dodatno se prolazi kroz neke mini edukacije da se terapeuti dodatno osnaže, ali neka posebna edukacija za rad sa LGBT osobama u Srbiji, koliko ja znam, ne postoji.
Da li strejt terapeut može na adekvatan način da pomogne LGBT klijentu?
Ja verujem da može. Ne mislim da je bilo kakvo prethodno LGBT iskustvo presudno da bi terapeut bio dobar. Bitan je terapijski odnos, da je terapeut neko ko može da drži klijenta, da ga obuhvati i da se u tom okruženju klijent oseća prihvaćeno baš takav kakav jeste. Ono što je po mom mišljenju preduslov da bi terapeut mogao da radi sa LGBT klijentima jeste da je sam terapeut prethodno posložio svoj rodni identitet, seksualnu orijentaciju, da je prošao kroz neke svoje lične procese i da se oslobodio raznih stigmi.
Da li si kroz rad sa LGBT osobama uočila nešto što ne možeš da razumeš, jer sama nisi LGBT?
Još uvek mislim da nisam. Mi definitivno sa našim klijentima rastemo, razvijamo se i učimo nove stvari. Mislim da je ta otvorenost ka iskustvu i razumevanju toga šta se dešava osobi preko puta nas ono što čini taj terapeutski odnos kvalitetnim. Ja verujem da je ta radoznalost koju terapeuti imaju nešto što čini terapijski odnos bogatim. Ono što moje terapijsko opredeljenje neguje jeste to da mi stajemo ispred klijenta skroz otvoreni za sva iskustva, bez ikakve osude ili stigme, spremni da validiramo ono što je unutrašnji doživljaj klijenta. Dakle, ja ne moram nešto lično da doživim, da bih to mogla da validiram.
Da li su LGBT ljudi u Srbiji otvoreni da dolaze na terapiju?
Iz nekog mog iskustva su sve otvoreniji i meni je izuzetno drago zbog toga. Prepoznaje se potreba za psihoterapijom, što ukazuje da postoje očigledni benefiti. Mi živimo u Novom Sadu, to je ipak veća sredina. Ne znam kakva je situacija u manjim mestima, ali bih volela da i ljudi iz manjih mesta dobiju šansu da budu otvoreniji i da potraže stručnu pomoć onda kada im je potrebna.
Koje su sličnosti između LGBT i ostalih klijenata?
Svi mi imamo slične izazove sa kojima se svaki dan susrećemo. Ono što su generalno teme ljudi koji kod mene dolaze na terapiju jesu partnerski odnosi, česta anksioznost, panični napadi. To su teme koje su nekako univerzalne i sličnosti svih nas.
A koje su razlike?
Nažalost, neki od najčešćih razloga zbog kojih se LGBT klijenti javljaju terapeutu su stigma i nasilje. Koliko god da mi živimo u 2022. godini i radimo na tome, nasilje prema marginalizovanim grupama generalno je i dalje na visokom stepenu. To je nešto što je za mene jako tužno. Pored toga, javljaju se i zbog neprihvatanja od strane bliskih ljudi, što je opet neka vrsta nasilja, jer nasilje nije samo fizičko, već može biti i telesno, verbalno ili se javiti u vidu prelaženja nekih raznih granica.
Kako motivisati LGBT ljude da krenu na terapiju?
Pošto mnogi terapiju doživljavaju kao luksuz, organizacija Da se zna! u okviru svog psihološkog savetovališta ima jedan deo besplatnih psihoterapijskih seansi za sve LGBT osobe koje su doživele neku vrstu nasilja. Tako da bih ovim putem želela da apelujem na sve pripadnike LGBT zajednice da ne morate da ćutite o vašem nasilju i ne morate kroz te procese da prolazite sami. Ako niste finansijski podržani, uvek možete da se obratite organizaciji Da se zna! i oni će da vam obezbede adekvatnu psihološku podršku.
Razgovarao: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 66 – jun 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
