Da se pripadnici LGBT zajednice susreću sa diskriminacijom na svakom koraku – znamo, da su u veoma lošem položaju prilikom zapošljavanja (ili pokušaja zapošljavanja!) – znamo takođe. Znamo i da mnogi od njih žive na ivici siromaštva, bez adekvatnog pristupa zdravstvenoj nezi, da kriju svoju seksualnu orijentaciju ili da se plaše da je javno pokazuju. Znamo da i dalje čekaju da Srbija usvoji Zakon o istopolnim partnerstvima, kako bi, napokon, država prepoznala zajednice u kojima oni žive.
Sve gore navedeno, međutim, važi za sve, ili barem za većinu, autovanih pripadnika LGBT zajednice u Srbiji sem za Anu Brnabić, jer, kako je to lepo objasnio Džordž Orvel, parafraziram – sve su životinje jednake, samo su neke malo jednakije. Brnabić je, dakle, jednakija.
Bilo kako bilo, sve ove podatke sigurno zna i Vlada prve autovane LGBT premijerke u Srbiji. Ali to ipak nije tako važna tema: valja objašnjavati narodu kako smo u Banjskoj branili Kosovo, kako se u Srbiji lepo živi i kako sistem nikada ne zakazuje.
E, dok selo gori, a baba se češlja, stiže i novi izveštaj Svetske banke pod nazivom ,,Unapređenje ekonomskog rasta: prednosti LGBTI inkluzije u Severnoj Makedoniji i Srbiji” (eng. Enhancing Economic Growth: The Benefits of LGBTI Inclusion in North Macedonia and Serbia). Nalazi su nedvosmisleni: punopravnim uključivanjem pripadnika LGBT zajednice na tržište rada, ekonomija Srbije bi imala dodatnih 293 miliona dolara godišnje, a privreda Severne Makedonije 64 miliona dolara. Konkretno, istraživanje Svetske banke pokazuje da bi se godišnji bruto domaći proizvod Srbije i Severne Makedonije povećao u proseku za 0,6 odsto, ukoliko bi obe države smanjile prepreke na koje nailaze pripadnici LGBT zajednice pri pokušaju zaposlenja. Svetska banka podseća i da se pripadnici zajednice ,,suočavaju sa diskriminacijom zbog svoje seksualne orijentacije, rodnog identiteta i izražavanja seksualnih karakteristika.”
,,Inkluzija je od suštinskog značaja za ostvarivanje punog razvojnog potencijala zemalja. Pristup osnovnim uslugama i tržištima i mogućnost za dostojanstveni život su kamen temeljac uspešnog i održivog razvoja”, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
U izveštaju se dalje navodi da su u Srbiji pripadnici LGBT zajednice u ekonomski nepovoljnijem položaju od ostatka populacije, kao i da se jedan od sedam pripadnika zajednice u Severnoj Makedoniji i dalje suočava sa diskriminacijom na radnom mestu, odnosno prilikom zapošljavanja i profesionalnog napredovanja, dok se neki i otpuštaju.
Kada bi se dešavalo suprotno, odnosno kada bi ove dve države prihvatile svoje građane drugačije seksualne orijentacije, državne kase bile bi punije za 293, odnosno 64 miliona dolara.
Mada, zna li Svetska banka da smo mi, Srbi, ekonomski tigrovi, da nama pare ne trebaju…
,,Nismo ni blizu”
Po rečima Gorana Miletića, jednog od organizatora Prajda i LGBT aktiviste, u najlošijem položaju prilikom zapošljavanja su trans osobe, kao i ostali pripadnici zajednice čiji vizuelni identitet odstupa od očekivanog. Na pitanje da li je danas ipak bolja situacija nego ranije, Miletić kaže da je najvažniji kontekst.
,,Uvek se postavlja pitanje da li je situacija bolja, ali se odgovor mora dati pažljivo jer je veoma bitno sa kojim vremenskim trenutkom poredimo današnju situaciju, kao i sa kojim se državama poredimo. Ako govorimo o zapošljavanju, kao i o nekim drugim oblastima, situacija je svakako bolja nego pre 1994. godine kada je homoseksualnost bila zabranjena i kažnjiva, pa je bilo gotovo nemoguće biti otvoreno LGBT u poslovnom okruženju”, kaže Miletić za portal nedeljnika Vreme.
Miletić dalje navodi da bi dve stvari mogle direktno da pomognu ekonomskom boljitku pripadnika LGBT zajednice u Srbiji:
,,Ono što svakako može da se uradi je poboljšanje zakonodavnog okvira, prvenstveno kroz usvajanje Zakona o istopolnim partnerstvima. Onog trenutka kada država i zakon počnu da prepoznaju zajednice života i partnere, situacija na radnom mestu će polako početi da se menja i to se pokazalo i u Hrvatskoj i Crnoj Gori posle donošenja sličnih zakona.
Druga mera treba da bude davanje prioriteta slučajevima diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i to naročito onih koji se tiču zapošljavanja. Takvih slučajeva nema puno zbog straha od viktimizacije, ali bi nekoliko pozitivnih presuda pokazalo poslodavcima da je ovakva praksa neprihvatljiva”.
Sve ovo je samo deo problema sa kojima se LGBT zajednica u Srbiji suočava, i koje su se našle u fokusu ovogodišnjeg Prajda održanog 9. septembra. Iako je bilo manje policije, više šetača i ne tako mnogo fanova ikona i tradicionalne srpske porodice kojima uši paraju ,,pederi i lezbejke” ali ne i pedofili u crkvenim redovima, nasilje u porodici ili licemerje crkvenih velikodostojnika koji se voze u crnim mečkama, zajednica ,,nije ni blizu.”
Nikola (nije njegovo pravo ime) radi u NVO sektoru u Srbiji. Pre toga je nekoliko godina proveo na jednom javnom servisu, gde su, kako kaže, gej ljudi prolazili pakao u ovom ili onom smislu:
„Nadređeni su se dovijali na razne načine da [pripadnici LGBT zajednice] ne dobiju promocije. Oni su tamo ismevani u kompletnom sistemu gde na dnevnom nivou moraš da komuniciraš sa minimum 12 ljudi, da sa njima budeš u dobrim odnosima kako ti posao ne bi patio. Ugovor ti se produžava samo honorarno, i izložen si komentarima ili iza leđa ili u lice, i njihovoj volji da se ponašaju kako hoće, a da za to prođu bez ikakvih sankcija“.
Nikola kaže da ni u NVO sektoru „nije svuda fenomenalno“ kao i da činjenica da radiš u sistemu koji je dobronameran bar na papiru, a nekada i u praksi, ne znači nužno da će zaposleni, koji su LGBT, biti autovani:
„Nije dato da ćeš ti da pričaš o svojoj seksualnosti na poslu“.
Ovakve i slične stvari su negativno uticale na samopoštovanje kod mnogih ljudi koje Nikola poznaje, i dovele do toga da se oni nikada ne autuju svojim najbližima, plašeći se da će ono što doživljavaju na poslu, doživljavati i kod kuće. Stoga su mnogi napuštali porodicu jako mladi.
„To sve direktno utiče na nečiji ekonomski status, na ekonomsko osnaživanje. Jer ako odeš od kuće i ne završiš školu, ostaneš sa nekom osnovnom, ti nemaš nikakvu bazu, sve se vodi na neke veštine koje stekneš“.
Sam Nikola nije imao mnogo problema u NVO sektoru, ali pamti poglede nekih od kolega iz vremena kada se oblačio drugačije od očekivanog:
„Nikada nisu ništa rekli, ali nisu ni morali da kažu“.
Piše: Ivana Nikolić
Više tekstova iz broja 74 – oktobar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
