Dnevni list ALO! je 10. marta 2024. godine objavio tekst naslovljen „Otkrivamo! LGBT udruženje ’Da se zna’ prodaje drogu u svojim kancelarijama: Borba za prava gej osoba im je paravan za dilovanje!“, koji potpisuje Sofija Lolić, u kom se tvrdi da su nakon nedavnog protesta LGBT udruženja „Da se zna“ protiv policije došli do saznanja da se ova organizacija, pored borbe za prava LGBT osoba, bavi i prodajom narkotika.
Kako se kaže u tekstu, organizacija „Da se zna“ je 6. marta izašla na beogradske ulice zbog slučaja u kome se tvrdi da su pripadnici MUP 14. februara upali u stan jednog mladića (20) i njegove cimerke (25) koji su LGBT osobe, i kako kažu, „brutalno se iživljavali nad njima i seksualno ih ponižavali“.
Takođe se tvrdi da su je jedino što je zasad zvanično utvrđeno da su policajci tog dana pretresli pomenuti stan i pronašli oko 70 grama biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, kao manju količinu praškaste materije bele boje, za koju se veruje da je opojna droga „spid“. U tekstu se dodaje da izvori bliski ovom slučaju navode da se i momak i devojka čiji je stan pretresen, kao i da se sama organizacije „Da se zna“, čiji su oni članovi, bave prodajom narkotika.
ALO! citira izvor koji kaže: „Već duže vreme se priča po gradu kako su iz kancelarije te organizacije prodavali drogu svojim klijentima. To već ceo grad zna i određeni donatori su baš zbog toga prekinuli saradnju sa njima“.
Matija Stefanović, tadašnji zakonski zastupnik udruženja „Da se zna“ podneo je žalbu Savetu za štampu na ovaj tekst u kojoj se tvrdi da je dnevni list ALO! potpuno proizvoljno i tendenciozno optužio udruženje „Da se zna“ da se bavi prodajom droge, ne pružajući nijedan jedini dokaz za te tvrdnje i da je jedini izvor navodno blizak udruženju i da se priča po gradu, kao i da je cilj teksta da uruše ugled i kredibilitet udruženja.
U odgovoru na žalbu dnevni list ALO! je naveo da su koristili dva izvora, policijsko saopštenje u kojem MUP Srbije navodi detalje o pretresu stana i izvora informacije čije ime i prezime su poznati redakciji, čiji identitet je ostao zaštićen jer bi, u suprotnom, bio ugrožen jer je dobro poznat udruženju „Da se zna“.
„Svedočenje našeg izvora bilo je od izuzetne važnosti da bi se osvestila pozadina na prepad izvedenog protesta protiv policijske brutalnosti koje je organizovalo udruženja „Da se zna“ jer je javnost bila zbunjena zbog njihovog pojavljivanja na ulicama,“ kaže Viktor Petrović, odgovorni urednik ALO! U odgovoru na žalbu.
Komisija za žalbe Saveta za štampu je na sednici održanoj 25. aprila 2024. godine jednoglasno donela odluku da ovim tekstom prekršen Kodeks novinara Srbije u tačkama 4 i 5 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) o obavezi da novinar konsultuje što više izvora i da im omogući da iznesu svoj stav, kao i da je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina; tačku 3 Odeljka IV (Odgovornost novinara) po kojoj novinar dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti.
Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu tvrde da je tekst zasnovan isključivo na tvrdnji „izvora bliskog udruženju“, koji čak i ne tvrdi da je on svedok, nego govori o tome „da se priča po gradu“ i „da ceo grad to zna“, dodajući i da su neki donatori zbog toga prekinuli saradnju sa njima. Portal za ovo ne nudi nikakav drugi izvor, niti pokušava da to proveri.
Nakon izvesnog vremena redakciji „Optimist magazina“ javio se uzbunjivač blizak nemačkoj fondaciji „Heinrich Böll Stiftung“ sa informacijom da su zaposleni u fondaciji održali sastanak sa predstavnicima udruženja „Da se zna“ da su im predočene informacije o nesavesnom ponašanju prema klijentima među kojima su seksualno uznemiravanje i nabavljanje psihoaktivnih supstanci za korisnike/ce psihološke podrške koji se nalaze u vunerabilnom stanju i da predstavnici udruženja nisu uspeli da demantuju te tvrdnje i da je zbog toga Heinrich Böll Stiftung prekinuo saradnju.
Ova informacija nas je motivisala da pokrenemo istragu o poslovanju udruženja „Da se zna“ jer je ova informacija potvrđena iz još jednog izvora. Prvo smo krenuli sa proverom finansijskog poslovanja. Možda naši čitaoci ne znaju, ali organizacije civilnog društva imaju obavezu da svake godine podnesu finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre koji se javno objavljuje na njihovom sajtu i lakom pretragom možete doći do tih podataka. Kada smo pokušali da nađemo finansijske izveštaje za udruženje „Da se zna“ sa matičnim brojem 28200242 došli smo do podataka da finansijski izveštaj za 2022. godinu nije podnet, dok je finansijski izveštaj za 2023. godinu podnet tek 30. oktobra 2024. godine. Obratili smo se APR-u 30. avgusta sa pitanjem o finansijskim izveštajima i dobili odgovor da su uvidom u podatke koji su sadržani u Registru finansijskih izveštaja utvrdili da nije dostavljen redovan godišnji finansijski izveštaj za 2022. godinu, usled čega će se u skladu sa zakonom, a po utvrđenoj dinamici poslova protiv pravnog lica i odgovornog lica zbog nedostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2022. godinu podneti prijava za privredni prestup zbog kršenja Zakona o računovodstvu i napominju da je krajnji rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2023. godinu ističe 31. decembra 2024. godine.
Takođe, na sajtu Narodne banke Srbije proverili smo podatke o blokadi računa udruženja i došli do informacija da su u trenutku pisanja ovog teksta računi udruženja Da se zna u blokadi od 14. novembra u iznosu od 138.727,62 dinara, ali da su bili blokirani i u januaru, februaru, martu, maju, septembru ove godine i junu, julu i septembru prošle godine. Ukupno sedam puta zbog potraživanja dužnika u prinudnoj naplati.
Nedavno je javno objavljeno da je novi zakonski zastupnik udruženja „Da se zna“ Bojan Lazić, a udruženje je u prethodnom periodu promenilo više zakonskih zastupnika, tako da su od 2021. godine zakonski zastupnici bili Dragoslava Barzut, Nikola Planojević, Stefan Šparavalo, Miloš Kovačević, Aleksandar Savić i Matija Stefanović. Za one koje ne znaju, neobično je da za četiri godine udruženje promeni sedam zakonskih zastupnika i da svi osnivači napuste udruženje. Uvidom u podatke na sajtu APR-a vidi se da je udruženje registrovano na adresi Radoslava Grujića 3 na Vračaru, što je zgrada Ustanove kulture „Božidarac“. Kako nas je obavestio direktor Vladimir Kljajić udruženju „Da se zna“ je istekao ugovor za korišćenje jedne kancelarije i da će zahtevati od njih da se preregistruju na drugu adresu.
Do kraja avgusta na sajtu udruženja „Da se zna“ moguće je bilo videti ko su članovi Nadzornog odbora koji kontroliše finansijsko poslovanje udruženja i o uočenim nepravilnostima bez odlaganja obaveštava Upravni odbor i Skupštinu. Sastav Nadzornog odbora činili su Bojan Cvetanović i Jelena Stević koji su javno objavili da više nisu članovi odbora i njihova imena su uklonjena sa sajta, dok nova nisu istaknuta, iako je postojanje Nadzornog odbora definisano Statutom.
U međuvremenu saznali smo da je i Ana Petrović napustila (ne svojom voljom) organizaciju, ali kada smo pokušali da tu informaciju proverimo, „Da se zna“ nam nikada nije odgovorio na upit.
Sledeći korak nam je bio da kontaktiramo sve donatore koji su navedeni na sajtu udruženja „Da se zna“, kao što su Ilga Europe, Fondacija Trag, McCANN, Japan Tabacco International, Friedrich Naumann Stiftung, Holandska ambasada, Heinrich Böll Stiftung… Postavili smo im pitanja da li su ispitivali optužbe koje su se pojavile u javnosti i informacije o finansijskom poslovanju udruženja. Većina njih nam je odgovorilo da su sa udruženjem „Da se zna“ sarađivali pre navedenog perioda i da više ne sarađuju.
Ali, posebno interesantni bili su odgovori Holandske ambasade i Heinrich Böll Stiftunga.
U aplikaciji kada popunjavate predlog projekta za Holandsku ambasadu postoji deo za nepravilnosti u kojoj piše: „Sve sumnje na ili otkrivene nepravilnosti kao što su prevara, kršenje procedura dodele ugovora, ozbiljno neprimereno ponašanje, uključujući seksualno uznemiravanje ili drugi ozbiljni oblici neprikladnog ponašanja u vezi sa sprovođenjem projekta moraju se odmah prijaviti diplomatskoj misiji Holandije, uključujući iznos novca koji je u pitanju i preduzete mere.“ S tim u vezi kontaktirali smo Holandsku ambasadu da li su takve nepravilnosti prijavljene i da li je Holandska ambasada sprovela istragu za optužbe koje su se pojavile u javnosti. Dobili smo odgovor od Aleksandre Kalinić, službenice ambasade za programe pomoći u kome se kaže: „Hvala vam na vašem mejlu. Cenimo dostavljene informacije i uzećemo ih u obzir u našoj daljoj komunikaciji sa udruženjem ’Da se zna’! Takođe vas ohrabrujemo da direktno razgovarate sa njima o ovom pitanju kako bi se osigurale sve relevantne perspektive i kako bi se potencijalna pitanja ili zabrinutosti rešile blagovremeno i efikasno.“ Nezadovoljni odgovorom tražili smo reakciju od strane Kancelarije za medije Ministarstva inostranih poslova Holandije i Kancelarije za prijavu korupcije i prevara u projektima koji su podržani od strane diplomatskih misija. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od njih.
Kancelariji Heinrich Böll Stiftunga u Beogradu predočili smo informacije koje smo dobili od uzbunjivača koji nas je obavestio da su prekinuli saradnju sa udruženjem „Da se zna“ jer nisu uspeli da demantuju optužbe o neprimerenom ponašanju prema klijentima i narkoticima. Posle više insistiranja putem mejla i putem telefona dobili smo odgovor od direktorke kancelarije Nino Lejave: „Molimo vas da razumete da ne komentarišemo glasine iz neformalnih izvora koje se odnose na naše bivše ili sadašnje partnere. Fondacija Heinrich Böll je nemačka organizacija čija kancelarija u Beogradu posluje u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije. Nismo upoznati sa bilo kakvom sudskom odlukom u vezi sa navodima navedenim u vašem mejlu. U dijalogu smo sa zaposlenima i upravnim odborom udruženja ’Da se zna!’. Ostajemo posvećeni radu sa i za LGBTIQ+ zajednicu u Srbiji i drugim našim programskim zemljama.“
Interesantno kako direktorka kancelarije ni u jednom trenutku ne demantuje i ne kaže da su informacije koje imamo netačne! Informacije smo dobili od uzbunjivača, osobe koja je odlučila da prijavi nepravilne radnje koje se dešavaju unutar LGBT aktivističke zajednice, a uzbunjivači su u mnogim pravnim sistemima zaštićeni zakonom kako bi se sprečila odmazda. Naš uzbunjivač je odlučio da bude anoniman, jer smatra da ne bi bio zaštićen od odmazde i svakako nije neformalni izvor, kao što tvrdi Lejava. Naša pitanja su bila konkretna, da li je bilo sastanka sa udruženjem „Da se zna“ gde su im predočene optužbe koje su se pojavile u javnosti i da oni nisu uspeli da ih demantuju i da je zbog toga Heinrich Böll Stiftung prekinuo saradnju s njima! Nino Lejava je odlučila da nam kaže da ne komentariše glasine, a jedino normalne opcije su da demantuje ili potvrdi, treća opcija je da sumnja padne i na kancelariju Heinrich Böll Stiftunga u Beogradu da prikriva kršenje zakona. Ovaj odgovor možda možemo da tumačimo i kao „pozivanje na peti“, odnosno odbijanje osobe da ne odgovori na pitanje, ako bi odgovor mogao da je samooptuži za prikrivanje kršenja zakona.
U svakom slučaju, učinjena je šteta LGBT zajednici, imamo glasine, imamo nepotvrđene informacije, ali još uvek nemamo svedočenja i potvrde onih koji znaju šta se dešavalo iza zatvorenih vrata kancelarija udruženja „Da se zna“ i njihovih donatora, te vas ovom prilikom pozivamo da nam se javite ako imate dodatne informacije i lična svedočenja.
Piše: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 81 – decembar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
