Kada je pre dve decenije zakoračio u večnost 69-godišnji Gregori Hemingvej, najmlađi sin svetski poznatog pisca Ernesta Hemingveja, iza sebe je ostavio gomilu brakova i dece, ali i nedovršeni proces promene pola. Rođen je 1931. godine u Kanzas sitiju, u saveznoj američkoj državi Misuri u braku Ernesta Hemingveja i Poline Fajfer.
U ranom detinjstvu između njega i njegovog dominantnog oca razvio se poseban odnos koji će obeležiti Gregorija do poslednjeg trenutka života. Ernest Hemingvej ga je smatrao najtalentovanijim među svojom decom. Ali je on, Gregori, nazvao „najcrnjim mestom u porodici“. Njegovi memoari „Moje uspomene na oca“ objavljeni 1976. godine otkrili su mnoge detalje složenog odnosa koji je imao sa svojim ocem i neprekidne potrebe da ga zadivi i učini ponosnim.
„Sećam se da je samo jednom pre toga tata bio toliko zadovoljan mnome – kad sam izjednačio na šampionatu u gađanju glinenih golubova. Bio je uveren da u porodici postoji još jedan pobednik kad sam osvojio prvu nagradu na školskom takmičenju u pisanju kratkih priča.
Trebalo je da Turgenjev osvoji nagradu. On je napisao tu priču. Ja sam je samo prepisao, promenivši mesto i imena likova, iz knjige za koju sam pretpostavio da je tata nije čitao zato što su neke stranice još bile slepljene. Nisam se osećao kao pobednik i pitao sam se posle koliko će vremena tata otkriti da je moj jedini stvaralački doprinos toj priči bio da promenim ’iznenada’ u ’i tako najednom’.
Srećom, nisam bio u blizini kad je tata otkrio moju književnu krađu. Vratilo mi se kad ga je neko upitao da li se njegov sin Gregori bavi pisanjem.
’Da’, odgovorio je blistajući s uživanjem. Na licu mu je zasjao onaj lažni osmeh kao da je neko uzviknuo ’ptičica’.
’Gregori povremeno nešto loše ispravi.’
Svi su se, naravno, nasmejali. U toj gužvi neko je možda pomislio:
’Kakva bi strašna svinja napravila takvu bezosećajnu opasku na račun sopstvenog sina.
Pretpostavljam da su onda tačne sve one priče koje sam čuo o tome kako je on samo pritajeni siledžija.’
Pritajen – da, ali ja sam mu pomogao da postane takav“.
Gotovo čitav život proveden u senci velikog oca, boreći se između ličnih i porodičnih želja i ambicija, srljao je u različite avanture i porive koji su ga često vodili iz krajnosti u krajnost. „Ono što sam zaista želeo da budem bio je Hemingvej heroj“ – pisao je u svojim memoarima.
Iako je želeo da bude lekar, Gregori je često menjao poslove i u međuvremenu je postao zavisan od alkohola i droga. Upravo zbog svojih zavisnosti, jednom prilikom je završio u zatvoru. Kada je Ernest za to saznao, nazvao je svoju, tada već bivšu suprugu Polin, te je na nju divljački vikao. Ernest tada nije znao da mu je bivša supruga obolela od retke vrste tumora, zbog čega je strogo trebalo da izbegava stres. Fajfer je umrla nekoliko sati nakon telefonskog razgovora. Ernest je za smrt svoje bivše supruge krivio Gregorija koji je godinama nakon toga izbegavao da se suoči s ocem. Tragična smrt majke samo je još više pojačala i onako veliki jaz i otuđenost između njega i oca.
Iako je na početku studija odustao od medicine, Gregori Hemingvej je našao snage i volje i uspešno završio medicinu gotovo petnaest godina kasnije – 1964. godine. Neko vreme se posvetio svom poslu, ali mu je ubrzo oduzeta dozvola za rad zbog alkoholizma. Mnogo puta je lečen elektrošokovima i doživeo nekoliko nervnih slomova. Često je menjao mesto boravka, lutajući od motela do motela, ili boraveći kod prijatelja. Jedno vreme je kao beskućnik živeo u jednom automobilu. Njegova kćerka Lorijen opisala ga je kao: „On je bio čovek pun samilosti prema drugima i verujem da je jedino želeo da i drugi njega vole. Imao je veoma složen odnos sa ocem i majkom i to ga je čitavog života mučilo.“
Gregori Hemingvai je godinama tvrdio da je iskusio rodnu disforiju. U više navrata je eksperimentisao sa nošenjem ženske odeće. Njegova treća supruga Valeri je tvrdila da je „Celog svog života Greg vodio izgubljenu bitku protiv ove bolesti. Nedostajala mu je rana pomoć jer njegovi roditelji nisu mogli ili nisu hteli da prihvate njegovo stanje, niti je mogao sam da se pomiri s tim dugo, započeo je studije medicine u nadi da će pronaći lek, ili barem utehu. U tome nije uspeo, razvio je alternativnu ličnost, lik u koji se mogao povući od nepodnošljivih odgovornosti zato što je, između ostalog, bio očev sin, i nikada se nije merio sa onim što se od njega očekivalo, ili sa onim što je očekivao od sebe“.
Mada je Ernest Hemingvej znao da mu je sin travestit, izgleda da Gregori – Glorija to sam sebi nikada nije oprostio i često je sebe krivi za samoubistvo oca. „Nikada se nisam oslobodio osećanja krivice za očevu smrt, što me je često nagonilo da se čudno ponašam.“ Jednom prilikom je izjavio: „Potrošio sam stotine hiljada dolara pokušavajući da budem normalan. Moja nesreća je što sam imao oca kakav je bio Ernest Hemingvej. Veliki čovek, pun ljubavi prema svojoj deci, ali šta je to što vas potpuno izluđuje kada imate dominantnog oca? U mladosti sam se veoma trudio da ispunim njegova očekivanja. Jednom sam na safariju u Africi ubio čak 18 slonova.“
Gregori je razmatrao operaciju promene pola još 1973, ali sa prvim operacijama počeo je tek 1995. godine i tada je povremeno počeo da koristi ime Glorija. Uprkos operaciji, on se i dalje u javnosti predstavljao se kao muškarac. Između ostalog ponovo se oženio sa svojim bivšom ženom Galliher 1997. godine. Kao Gregori, nastavio je da daje intervjue o svom ocu još 1999. U julu te godine prisustvovao je događajima povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja Ernesta Hemingveja u Oak Parku. Takođe je govorio na otvaranju Hemingvej-Fajfer muzeja u porodičnoj kući njegove majke u Arkanzasu jula 1999. godine.
Njegov prelazak sa muškarca na ženu bio je dug proces koji je prekinut zbog njegove tragične smrt. Ugradio je implantat dojke na jednoj dojci. Iako je ponekad viđen u ženskoj odeći ipak je odeven u muškarca, posećivao lokalnu kafanu i predstavljao se kao „samo jedan od momaka“.
Gregori je umro 2001. u 69. godini života nakon što ga je policija uhapsila jer je go sedeo uz put. Na nogama je imao ružičaste štikle i haljinu u ruci. Saznalo se da je poslednjih godina svog života živeo kao Glorija i da se podvrgnuo operaciji promene pola. U zatvorskoj ćeliji je proveo pet dana, a šesti nije dočekao jer nije pio svoje lekove za maničnu depresiju i visoki krvni pritisak. Sahranjen je kao dr Gregori Henkok Hemingvej pored svog oca i polubrata. U većini čitulja pisalo je Gregori, dok je magazin „Time“ napisao da je preminula „Glorija Hemingvej, 69, transeksualni najmlađi sin sada ćerka pisca Ernesta Hemingveja“. Činjenicu da je njihov otac žena, iskoristila su deca u procesu pobijanja testamenta gde je kao naslednica navedena njegova supruga, pozivajući se da u tom trenutku Florida nije priznavala istopolne brakove.
Bio je to tragični kraj jedne složene ličnost čiji su unutrašnji demoni i porivi bili jači od nje same. Proživela je život u senci „velikog oca“, boreći se sa depresijom, alkoholizmom i rodnom disforijom. Ipak kako je rekao sam Ernest Hemingvej „čovek može biti uništen, ali ne i pobeđen“.
Piše: K.M.
Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
