U prošlom broju Optimista Bogdan Petrović je branio monogamiju analizirajući tri stereotipa koja se vezuju za monogamne veze. Prvi, da je monogamija dosadna. Drugi, da monogamija ograničava. I na kraju, da su monogamni momci konzervativni. Ako mene pitate, sva tri stereotipa su strane iste piramidice. Konzervativci ne bi bili uspešni u konzerviranju društva kada nas ne bi ograničavali, a ograničenja ne doživljavamo kao ograničenja ukoliko nam živote ne čine dosadnim. Zbog toga je i Bogdanova odbrana monogamije od svakog stereotipa manje-više ista – monogaman odnos nije dosadan, ograničavajuć i konzervativan zato što smo u njega uložili vreme i energiju. Njegov argument je jednostavan i kratko izražen glasi otprilike ovako: „bićete spremniji da seksualno eksperimentišete sa dečkom koga dobro poznajete, nego sa obezglavljenim torzom koji ste svajpovali desno pre pola sata“. Mada eksperimentisanje u krevetu (a pogotovo van kreveta) može da pođe naopako, mora se priznati da ono definitivno proširuje naše erotske horizonte i pokazuje da nismo dosadni i konzervativni. Dakle, monogamija nije ograničavajuća. Naprotiv, poligamija je krivac za monoton i nezadovoljavajući seks. Ipak, da li je poligamija zaista tako loša? Ukoliko i vama nešto u ovoj odbrani navodno zloglasne monogamije škripi (a pogotovo ako vam je uverljiva) asistirajte mi u pažljivom seciranju Bogdanovog argumenta.
Mada na prvi pogled uverljiv, ovaj argument je zapravo utemeljen na pojmovnoj zbrci. Počnimo zbog toga od određenja pojmova koje koristimo. Monogamija je kada imate samo jednog partnera tokom određenog vremenskog perioda. Poligamija je kada tokom istog vremenskog perioda imate više od jednog partnera. Promiskuitet je kada za relativno kratko vreme imate mnogo seksa sa mnogo partnera.
Dva partnera nisu mnogo. Nisu ni tri. A ipak, imati dva ili tri partnera u isto vreme jeste poligamija. Za razliku od promiskuiteta, poligamija je orijentacija koja manje ima veze sa seksualnom praksom, a više sa sposobnošću da nas u isto vreme privlači više momaka. Kao što neko može biti gej, bi ili strejt, mada nikada nije imao seks, tako isto neko može biti poligaman i da ima seks samo sa jednom dečkom ili da nema seks uopšte. Sa druge strane, bilo bi potpuno suludo reći za nevinog dečka da je promiskuitetan. To nam pokazuje da su poligamija i promiskuitet različite stvari između kojih se ne može staviti znak jednakosti.
Ipak, izgleda da se u argumentu ukratko izloženom na početku teksta ne pravi razlika između poligamije i promiskuiteta. Bogdan misleći da piše o poligamiji zapravo piše o promiskuitetu. To se može uočiti već na početku teksta kada tvrdi da je problem što se mnogi autovani gejevi pozitivno odnose prema poligamiji nesvesni da je ona strategija kojom neautovani gejevi kriju svoju seksualnost. Ovo može da se objasni samo terminološkom zbrkom, jer zabavljanjem sa više momaka možete samo da povećate šanse da neko razotkrije vašu seksualnost. Sa druge strane, promiskuitetom, koji podrazumeva učestale, ali površne i kratkotrajne odnose, postiže se anonimnost kojoj nažalost mnogi gejevi i dalje teže.
Mešanje poligamije sa promiskuitetom nije neuobičajeno i odatle i proizilazi prividna uverljivost Bogdanovog teksta. Da su poligamni momci promiskuitetni je najsnažniji stereotip koji ih prati. Međutim, poligamni momci ne moraju da imaju mnogo seksa na jedno veče. Oni samo u isto vreme imaju više partnera. Njihova orijentacija ih ne sprečava da sa svojim partnerima grade dugotrajne i intimne odnose. Oni, kao i monogamni momci, mogu da postanu odlični poznavaoci tela svojih partnera i razviju sa svakim od njih duboko poverenje koje će ih ohrabriti da seksualno eksperimentišu. Zbog toga Bogdan samo pokazuje da su monogamni momci bolji od promiskuitetnih. Međutim, njegov tekst nam ne govori ništa o tome da li je monogamni odnos bolji od nestereotipnog poligamnog odnosa. Pa, da li je? Ja mislim da jeste. I imam na raspolaganju sva vaša prijateljstva da to i pokažem.
Zapitajte se zašto imate više od jednog prijatelja? Prvo će vam pasti na pamet da je to zato što ste interesantna i dobra osoba. Samo smarači nemaju prijatelje ili imaju jednog (koji je takođe smarač ili je tu iz sažaljenja). Sa druge strane, osobe koje su duhovite, interesantne i na koje čovek može da se osloni su osobe koje su okružene prijateljima. Ne tvrdim da je ovo nužno istina, ali to je ono što će vam prvo pasti na pamet zato što smo u srednjoj školi naučili tako da razmišljamo. Mnoštvo prijatelja signalizira da ste kul, jedan prijatelj signalizira da igrate WoW po čitav dan. Hajde da se sada odmaknemo od srednjoškolskih etiketa i ozbiljno porazmislimo zašto imamo više od jednog prijatelja. To je pre svega zato što nisu svi prijatelji dobri u svemu. Sa najboljim drugom iz detinjstva možda ne delite političke stavove i teorijska interesovanja, ali je i dalje najbolji kada hoćete da se vozite bajsom ili pecate. Prijatelji sa kojima možete da vodite duboke i kvalitetne razgovore o apstraktnim temama najčešće nisu isti sa kojima možete dobro da se provedete na splavu. Sa drugaricama jednake izdržljivosti i sličnog ukusa idete u šoping, ali ćete samo nekim od njih poveriti koje kategorije na Pornhub-u najčešće posećujete. Ne postoji najbolji prijatelj. Postoje samo prijatelji koji su najbolji u nečemu.
Ipak, mnogi naši prijatelji nisu ni u čemu najbolji, ali su ipak uz nas i volimo ih. Zašto se sa njima i dalje družimo? Najverovatnije zato što niko od nas ne očekuje da napustimo svoje prijatelje zato što smo upoznali nekog boljeg od njih. To je i razlog zašto prijateljstva traju znatno duže nego veze. Nove prijatelje stari ne doživljavaju kao konkurenciju, dok među partnerima, nažalost, nema starih i novih, nego samo sadašnjih i bivših. Ako ne osećamo da naša prijateljstva gube na kvalitetu kada sklapamo nova, nego se naprotiv osećamo bogatije i ispunjenije, zašto ne bismo po ugledu na naš socijalni život pružili šansu i poligamiji? Umesto da maltretirate svog dečka nerealnim zahtevom da bude najbolji u svemu, mogli biste da se opustite i imate više momaka i uživati u njihovim najboljim osobinama tako što ćete sa njima raditi stvari u kojima su najbolji. Sa druge strane i vi ćete biti oslobođeni raznih aktivnosti (uključujući i seksualne) u kojima niste potpuno uživali, ali ste ih činili pre svega da biste udovoljili svom dečku. Ukoliko vaš dečko nađe nekog ko će u role playu da uživa više od vas, a vi nekoga ko je verbal baš po vašoj meri, svetlosnim godinama daleko od nevoljno izgovorenih i mlakih prljavština vašeg dečka, ima li mesta za ljubomoru? Ako ima, kako to da niste ljubomorni na prijatelje vaših prijatelja? Ukoliko nema, mislim da je krajnje vreme da redefinišete svoju vezu.
Piše: Miloš Kovačević