Adam Kovač je sasvim običan čovek. Dete šezdesetih godina, završio mašinski fakultet, nije smogao dovoljno snage i volje da nakon završenog fakulteta, tokom devedesetih kada su ljudi poput njega masovno napuštali zemlju, ode već je ostao. Našao je pristojan posao, pristojnu suprugu, pristojnu ćerku, pristojno zahlađenje odnosa, pristojno odvajanje od postelje, pristojan sporazum ne o razvodu već o prijateljskom, mada odvojenom životu pod istim krovom.
Adamov život se ne razlikuje od života mnogih ljudi. Sasvim običan život. Na početku ga je interesovala i sasvim obična, uobičajena pornografija iz doba pre interneta. „Čik“, „ZUM Reporter“, „Start“, „Erotika“, „Vroči kaj“, pornići na VHS kasetama… U jednom trenutku svog istraživanja Adam je naleteo i na trans pornografiju. Bila je to ljubav na prvi pogled. Od tada je opčinjen trans seksom.
Sasvim je logično da u jednom trenutku intiman svet pornografije bude proširen stvarnim iskustvima. Znao je za mesto u blizini železničke stanice gde ordiniraju trans prostitutke, kupio je kondom, otišao je tamo i naleteo na čuvenu Merlinku iz filma „Dupe od mramora“ Želimira Žilnika i njene dve koleginice. Jedna mi je posebno zapala za oko, ali tada nije imao hrabrosti da bilo šta konkretno uradi.
Kasnije, kada je ponovo skupio hrabrost, preko oglasa je kontaktirao jednu trans prostitutku. Zvala se Mia i bilo je to njegovo prvo iskustvo ovog tipa. U godinama koje su usledile spavao je sa gomilom trans prostitutki. Sledeći korak bilo je da upozna i neke trans osobe van ovog miljea.
Družeći se i izlazeći sa njima Adam je upoznao Nju. Odmah je znao da je to Ona. Trans osoba njegovog života. Zvala se Lola i bila je najlepša među njima. Adam je želeo da ceo život provede sa njom. Ljubav mu je bila uzvraćena.
Adam i Lola se zajedno upuštaju u vezu i u njenu tranziciju, tranziciju koja će od nesrećnog Ivana Marića iz jednog malog mesta u Zapadnoj Srbiji načiniti Lolu Marić najsrećniju ženu na svetu. Adam je bio za nju na svakom koraku u tom procesu.
Kako će se ova ljubavna priča u tranziciji završiti otkriva nam Vasilije Domazet u svom prvom romanu „Lola, devojka od mermera“. Ovu knjigu je, kao prvu u svojoj ediciji „Biblioteka monokl“, objavila nova izdavačka kuća „Skripta Internacional“. U pitanju je, kako i sam podnaslov romana sugeriše, pripovest o jednoj neobičnoj ljubavi.
Domazet je filolog, književni kritičar, kako sam kaže i „vojnik propagande i marketinga u osiguravajućoj kući“. Član je književničkog rok sastava „Orasi“ koji temeljno spaja vrhunsku srpsku liriku 20. veka sa pop-rok muzikom. Kod „Oraha“ je tajna u tome što su sve melodije i aranžmani proizašli iz tekstova pesama naših velikih dvadesetovekovnih pesnika kao što su: Milutin Bojić, Crnjanski, Rastko Petrović, Nastasijević, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Branko Miljković, Stevan Raičković, Desanka Maksimović, Matija Bećković, Ivan V. Lalić i drugi.
Frustriran što se celokupna LGBT problematika svela na pitanja da li smo za ili protiv gej parade, Domazet je odlučio da napiše jednu priču u kojoj će prikazati žive ljude i njihove stvarne probleme kojima je parada ponosa deveta rupa na svirali.
Kroz ljubavnu priču o Adamu i Loli autor nam pripoveda jednu od mnogih sudbina trans osoba. Kada je, tokom stvaranja ove priče, razgovarao sa trans osobama otkrio je da je njegova priča, ma koliko nemala srećan kraj, jedna od srećnijih u moru tragičnih sudbina. Mnoge trans osobe nemaju tu sreću da prođu kao Lola.
Na marginama ove priče možemo da pratimo i proces menjanja i tranzicije same Srbije gde su trans osobe na početku u teškoj ilegali, uglavnom osuđene na život u nekim šupama i posao prostitutki, bez ikakve šanse za promenom pola i normalnijim životom, pa sve do vremena kada je promena pola uobičajena stvar, Beograd postao Meka turizma promene pola, a trans osobe muzičke zvezde koje snimaju spotove, puštaju muziku u klubovima, nadmeću se za tutulu najlepše.
Osim LGBT scene, autor nas, iz prve ruke, upoznaje sa celokupnim procesom tranzicije i svim problemima sa kojima se ljudi koji se upuste u sve to nose. „Lola, devojka od mermera“ je, na trenutke, potresnija, direktnija, otvorenija i temeljnija od romana „Žena“ Simonide Milojković koja se bavi sličnom temom. Svedenija po svom obimu ova knjiga na manje prostora iznosi mnogo toga i na taj način stvara snažniji utisak na čitaoce.
„Lola, devojka od mermera“ je roman koji će osnažiti osobe koje moraju da se nose sa životnim problemima koje transrodnost nosi, takođe će i sve druge edukovati o problemima trans osoba.
Kroz stvaranje osećaja empatije i razumevanja ova knjiga će pokušati da im pomogne da shvate da smo svi mi ljudi i da su sve ljubavne priče, zapravo, iste.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
